ДРАГАНУ-ЂУЗИ ЂУРОВИЋУ

Већ двије године нема твога гласа, осмијеха, корака... али твоја присутност никад није напустила наш дом. Били смо породица која се вољела, поштовала и чувала - и то си био највише ти. Твоје руке су нас окупљале, твоја ријеч нас је спајала, твој понос давао нам снагу. Био си наш ослонац, наш осмијех и наша тишина. Био си поносан на нас, а ми на тебе још више. И данас двије године касније окупљамо се у твоје име, јер си дио сваког дана, сваке мисли и сваког даха. С љубављу и тугом те се сјећају,