ДРАГАНИ ЋИРОВИЋ

Љепото моја, љубави моја, душо моја ... Како да кажем,, збогом“ кад не знам како да наставим без тебе? Отишла си... тихо , достојанствено, као и увијек, у свом миру, а мени си оставила тишину која пара душу. Ниси била само моја вјереница. Била си моје друго срце, мој смисао, моје све. Никада нисам срео биће као што си ти. И никада више нећу. Гледао сам како се бориш. Мјесецима. Храбро, њежно, с љубављу. И кад је било најтеже, ти си тјешила мене. И сад, кад те више нема, ја сам изгубљен у свијету без тебе. Не знам куда, не знам зашто. Драгана, ти си била моје ,, зашто“. Моје ,, сутра“. Мој живот. Вољећу те док постојим. И више. Нико не може разумјети што си ми значила, јер таква љубав не може да се објасни ријечима. Не пишем ти опроштај, јер ја не могу да се опростим. Пишем ти љубав. Вјечну.