Двије године су од смрти мог вољеног брата
ДРАГАНА ТРАЈКОВИЋА
Вријеме пролази, а бол за тобом неће никада. Колико ми само недостаје твој осмијех, твој глас, твој братски загрљај. Стегнем срце и задржим сузе кад дођем на врата братског дома, јер знам да ме ти нећеш чекати. Био си мој ослонац, сигурност, мој понос. Хвала ти на неизмјерној братској љубави и пажњи коју си ми несебично пружао.
Твоји: сестра МИЛА и зет МАЊО ОБРАДОВИЋ