РАДУЛОВИЋ ДРАГАН

Отишао си тихо и безшумно, баш онако како си и живио. Био си оличење карактера и поштења. Твоје знање и умијеће било је од непроцјењиве вриједности не само за ближње, већ и за све који су ти се обратили. Тежак је био хљеб који си ти зарађивао, баш као и онај са којим су наши родитељи нас отхранили. За други нијеси желио знати. Тебе су вољели и најмлађи и најстарији, јер си ти свакога поштовао и помагао, а за узврат нијеси ништа тражио. Био си братска величина, врло скромних апетита. Часним и поштеним радом читавога живота стварао си кров над главом и увијек спреман био да и од тога ако треба некоме може узети. Све смо ми то брате Драгане знали и видјели и не само ми. Брате Драгане, колико год да ти пишем мало је, јер је бол и туга много већа, а бол у души је неописива за ове године које су увијек неизмјерно помагале, а зашто онда 30. 7. 2023. Сигуран сам да је твоја дјечја душа пронашла свој заслужени мир у неком рајском насељу међу анђелима.