Вољеној и никад прежаљеној тетки
др ЉУБИНКА ДРАГАШ ВУКЧЕВИЋ
Теткић наш, наша ружо прерано увела, наше сунце које више не сија. За нас ниси умрла, за нас само спаваш. Хвала ти за сву пружену љубав и за ослонац који си нам била у животу. Обећавамо ти, бићемо што си ти хтјела. Ићи ћемо стазом којом си нас водила, стазом части, људскости и достојанства. Опрости нам тетка ако ти наше сузе и јецај ремете мир. Заувијек твоје.
Твоје братаничне ИВА и ЈОВАНА