Ђорђије Тошковић

Прошле су три године, ђеде, откако ме не дочекује твој топли осмијех и не грле твоје благе руке. Вријеме пролази, али не брише сјећања на сваку твоју ријеч, сваки савјет и сву љубав коју си ми несебично пружио. ​Хвала ти за безбрижно д‌јетињство, за мудрост којој си ме научио и за понос што сам твој унук. Заувијек ћеш живјети у мом срцу, мислима и најљепшим успоменама. ​Нека твоја племенита душа почива у миру. ​