ЂОРЂИЈЕ МИЉАНИЋУ

Твоја одсутност оставила је празнину коју ниједна ријеч не може попунити. Недостајеш нам у сваком тренутку – нема више оних драгоцјених тренутака да са мајком пијеш кафу и разговараш, да малу сестру водиш у школу,савјетујеш и пазиш, да брату будеш подршка у тешким тренуцима туге и несигурности. Нема те, да нас подсјећаш на важност сваког дана, да својим присуством гријеш срца и да својом љубављу доносиш свјетлост у наше животе. Тешко је без тебе. Свуда око нас остале су успомене на твој осмијех, твоју храброст и твоју доброту, али та празнина коју си оставио је немјерљива. Никада нећемо прежалити твој одлазак, јер твоја присутност била је снага која нас је држала на окупу. Твој недостатак је попут тишине која одзвања у сваком кутку наших живота. Иако си прерано отишао, вјерују да твоје успомене, твоје вриједности и љубав коју си нам давао никада неће бити заборављени. Остат ћеш заувијек у нашим срцима, и у нашим мислима, у сваком кораку, сваком разговору, сваком изазову који долази. Почивај у миру, драги наш Ђорђије. Заувијек ћеш бити вољен и никада нећемо заборавити све што си био за нас.