ЂОРЂИЈЕ Будо РАДОВИЋ

Тајо, загрљају мој неизгрљени, снаго, хероју и утјехо моја. Свугд‌је си ме пратио, ишли смо и борили се, мислила сам тајо да је најгоре прошло али није, судбина неумољива је исписала своје а теби и мени на пут стала. Наши дани су били саткани од љубави, крај тебе сам одрастала као срећно дијете, данас је моја туга још већа јер је пет твојих најсјајнијих звијезда ускраћена за свакодневно обиље дедине њежности и пожртвовања. Путуј спокојно, одмори напаћену душу, да ти зацијеле све ране, пази на нас… Волимо те.