ЂОКА

Сине мој, годину дана живим без тебе, али то није живот, већ мучење са мислима гдје си и зашто те нема. Нема утјехе ни радости, остала је само празнина, јер смо те изгубили тако младог, а имао си племенито срце и био оличење доброте. Брате мој, дани без тебе су безвриједни. Трудим се ићи твојим стопама, али баш је тешко. Нема ми највећег ослонца, немам с ким да се савјетујем. Твоја мала сестра тешко живи без свог Цига, некога ко је много волио и ко joj је све удовољавао. У тишини носи тугу, али њено мало срце је дубоко повријеђено. Фалиш ми сваког дана, све више и више. Твој лик и дјела живјеће заувијек.