ЂОКА

Све иде даље, само тебе нема - недостајеш сваког дана, у сваком плану, у сваком осмијеху. Никад нећу моћи да прихватим што си отишао млад. Сваког дана се питам - је ли могло другачије? Јесам ли могла нешто да учиним, а нисам знала? Живим, дишем, идем напријед - али празнина расте, а бол постаје све тежа. Моји синови ће знати ко си био - и бићеш им понос. Твоја сестра, док год дише, питаће се зашто више нисмо заједно - да се договарамо, оговарамо, планирамо. Док сам жива, и ти ћеш живјети у мом рањеном срцу. Част ми је што си био мој брат. Почивај у миру, анђеле наш.