Дивна Бабовић

Не прође дан да те не споменемо, да те не осјетимо у тишини дома, у мирису твоје кухиње, у сваком савјету који и даље од‌јекује у нама. Твоје руке, које су нас гријале и лијечиле, твој осмијех, који је знао да охрабри и кад је било најтеже – све то и даље живи у нашим срцима. Твоја љубав била је безусловна, твоја снага неисцрпна, а твоја душа чиста и племенита. Недостајеш сваког дана, у сваком кораку. Али туга се кроз године претворила у захвалност – што смо те имали, што смо те вољели и што нас и даље водиш, макар и невидљиво, кроз све што радимо. Нека ти је вјечни мир, драга мајко. Заслужила си га, као и сву љубав овог свијета. Увијек ћеш бити с нама – у мислима, у молитвама, у срцима.