Пролазе дани тако и године, нама као да је вријеме стало. Живимо живот без живота, осјећамо све већу бол и празнину. Без вас све је тешко, недостајете за све што предстоји. Диле, отишао си тужан рањенога срца за твојим Марком. Надамо се да си излијечио ране угледавши га на неком бољем мјесту. Маки срећо наша, настави да зрачиш љепотом и добротом баш какав си био. Поносимо се твојим врлинама. Бићеш симбол свега што предстоји. Волимо вас и вољећемо вјечно.