Боли истина, боле ријечи писане на овој страници, превише рано на овај начин посвету писати од свега највише боли одлазак Вас, на начин који сте отишли. После којег ништа неће бити као некад, живимо живот без живота, дочекујемо јутра без свитања. Маки животе наш туђом грешком си физички отишао, али твоје постојање неће никад. Пет година је прошло, а да те нисмо загрлили, осим у својим мислима из којих те не испуштавамо и у сновима у којима те бескрано тражимо. Да се појавиш да угледамо твој најдражи лик. Срећо наша гладни смо жеље за тобом. Био си и бићеш наш понос, симбол свега што предстоји. Име твоје наша снага, вјерујемо да се веселиш небеским царством. Нека вам наша туга не ремети мир. Доћи ће дан кад ћемо се поново срести.