Мој Даги... Прошло је пет година откад си пошао мирно, тихо као што си и живио. Отишао си код нашег унука Марка да га чуваш као што си га чувао на овом нашем свијету. Маки.... Шест година....бола.... суза... тешких дана... Вријеме пролази... а кажу да вријеме лијечи све ране... али ову моју рану за тобом нико излијечити не може. Вријеме које пролази је свједок мог бола, туге... Ђеде, чувај ми Макија... а ја ћу вас са поносом чувати у мом срцу.