ЛИДИЈА

Наша велика жалости, утолико већа што си боловала и умрла у туђини, те нијесмо могли задње дане да проведемо заједно и могуће ти жеље испунимо. Доживотно ћемо се сјећати твојих топлих ријечи и загрљаја и преко телефона плача и првих ријечи:" Ујо, мој други родитељу!" Својим говором, манирима и пажњом подсјећала си нас на добру твоју мајку, која је била наш узор и људска доброта. Поносни смо што смо били дио твога живота. Постоји крај о којем ми не одлучујемо. Ту се ријеч зауставља, а остаје и влада туга и жалост у нама. Заувијек ћемо чувати твоју љубав, топлину и доброту у нашим срцима и молити се Богу да твоја душа нађе мјесто у загрљају Христа.