ДЕСИМИРУ - ЗЕЈУ ПЕЈОВИЋУ

Ништа што бих написао не може у потпуности описати какав си човјек био, нити оно што си представљао мени. Највише ми је жао што себе никада ниси могао да видиш мојим очима. Празнина коју си оставио не може нестати и ништа је не може испунити. Остају само твоји савјети, животне лекције и ријечи подршке које си несебично дијелио при сваком нашем разговору, било да смо сједјели један поред другог или разговарали док сам био преко океана. Свака твоја ријеч остала је урезана у мом сјећању и носићу је са собом до посљедњег даха. Чуваћу те у свом срцу, кроз успомене, али и кроз морална и животна начела која сам уз тебе изградио. Љубав и поштовање које сам осјећао према теби више не могу показати на начин на који бих желио, али ће љубав према твојој успомени заувијек остати и сваким даном бити још јача. Ћико, почивај у миру.