ДЕСИ МИЋКОВИЋ

Пролазе дани, мјесеци и година прође, од када си нас напустила. Болно је сво ово вријеме без тебе, благог погледа, топле ријечи, њежног додира. Превише нам недостајеш у датим моментима, а тад настане мук, тишина и сузе у очима. Пружала си несебичну пажњу, доброту свима око себе. Имао сам велику подршку и вјетар у леђа и радо ћу се сјећати многих ријечи, реченица када си ме несебично савјетовала и учила. Ти ниси била само мајка, била си велики друг, пријатељ, сваком кога си знала и ко ти се обратио. Пожурила си ка небу, у загрљај твом сину, а мом брату. Деле моја, знам да те је годинама бољело, вјерујем да те сада не боли ништа! Молим се за вас и за ваше добре душе. Нека вам је вјечна слава и на свему хвала.