ДЕСЕ Блажове МИРАНОВИЋ

Мајко мила моја, како је тешко без Тебе живјети. Још увијек осјећам твој загрљај, твоју топлу руку како ме чврсто држи, твој топли поглед и радост у очима када бих долазила код Тебе. Свако јутро када сунце изађе видим Тебе како ме огријеш и даш ми снаге да корачам даље и свако вече видим најсјајнију звијезду - Тебе мајко како ме запљуснеш свјетлошћу и пожелиш ми лаку ноћ. То може само мајка као што си Ти мој анђео чувар. Хвала ти за сву искрену љубав, помоћ и савјете што си ми несебично пружала. Док сам жива Ти нећеш умријети јер сваки тренутак са мном живиш. Бог ме је наградио што ми те подарио за мајку, на коју сам поносна што је свој живот оживјела часно, поштено и достојанствено. Мајко, писму не би било краја колико бих имала да Ти кажем. Опрости мајко што само Теби пишем, знам да их тамо има доста које неизмјерно волим али, ово је Твој дан. До поновног загрљаја бићу тужна за Тобом.