ДЕЈО

Прошле су већ двије године откако си отишао, а бол не пролази. Још нас боли овај децембар сваким даном све више. Ти си још ту у срцу, осмијеху, сузама, мислима и жељама. Не постоје ријечи довољно снажне да објасне бол и празнину које си оставио за собом. Недостаје нам да нас загрлиш, да ти чујемо глас, смијех, да нас прође жеља за тобом. Буди спокојан, ми те чувамо од заборава.