ДЕЈАНА САВОВИЋ

Прошла је година од када си отишла, а ја још увијек шапућем твоје име кад ми је тешко. Још те свуда тражим а највише у тишини пред сан. Научила си ме да волим, да праштам, да вјерујем. Сада учим да живим без тебе, без твог гласа, без твог осмијеха... Понекад затворим очи и замишљам твоје руке како ме грле, твоје ријечи које ми шапућу да ће све бити добро. И тада те осјетим, мајко, и знам ниси отишла, само си се преселила у срце заувијек. Волим те и чувам од заборава.