ДЕЈАН ПЕРКОВИЋ

Куме мој добри, тешко може проћи који дан а да те не поменем или да те се не сјетим... Прошле су двије године од када си нас без поздрава напустио. Знаш да смо остали дужни један другом да наздравимо и да се провеселимо, како смо и казали, овај ћемо викенд, куме. Никад ми неће бити јасно зашто је ово морало да се деси, да се мом добром куму обраћам овим поводом, а исто тако знам да није јасно ни теби, јер био си праведан, био си добар, куме. Кажу људи, вријеме лијечи ране, а ја кажем да доказује какав си био друг и кум, такви се, куме, ријетко рађају... Недостају ми наша дружења и наше шале које смо само ми разумјели. Обиљежио си један велики дио мог живота и остао прави друг и још бољи кум. Неизмјерно сам ти захвалан на свему и вјечно ћеш бити у мом срцу, добри мој куме.