ДЕДА

Љубице моја, Сви наши разговори и растанци пред далеки пут остају заувијек урезани у мом сјећању. То ће сјећање, добри мој Ђедо, бити испуњено твојим осмијехом, племенитошћу и добротом твоје душе. Дошло је вријеме за још један растанак, најболнији до сада. Иако нисам поред тебе, вјерујем да те моје мисли грле и дају мир. Бог за твоју доброту чува најљепше парче неба, одакле ћеш нас заједно са бабом, чувати од бола а ми вас од заборава. Иза себе остављаш срца пуна поноса, која ће заувијек куцати за тебе. Путуј спокојно јер ти остајеш моја планина, а ја твоје брдо.