Драга наша мајко, свекрво и бако, пролазе дани, мјесеци, прође и година, остаде нам сјећање на пожртвованост, бригу и доброту коју си нам несебично пружала. Недостаје нам милина твога лијепога лица, снага карактера и племенитост душе коју си безрезервно поклањала свима. Мајко, недостаје твој одговор, искрена оданост и предана брижност који живе у мојим успоменама на тебе. Боли што више не чујем твој глас, нема позива твог, и нема те да ме дочекаш како си ти само знала, са пуно жеље и разговора, да ми кажеш оно твоје: „Радоња, мој!“ Боли и бољеће све твоје ране и ожиљци, сва твоја тиха патња коју си живјела са нама, журећи да што прије одеш твом непреболу у загрљај. Брате мој, једини, тридесет једну годину живим без тебе. Живим кроз лијепе успомене и лијепе тренутке и приче проведене са тобом, којих се радо сјећам иако си ме рано напустио. Но, ипак, надам се да ти је минула година протекла љепше и лакше у загрљају наше мајке и да ваше душе путују рајским вртовима у Царству небеском. Нека вас анђели чувају, а ми ћемо вас у срцу носити и с поносом помињати.