ДАРКО Вукашина ПАНТОВИЋ

Врије пролази, а велика туга и празнина остају. Иако више нијеси међу нама и даље се чују твоји кораци а у свакодневници твој топли глас и дух. Остаје нам само да те чувамо од заборава, а другима да причамо какав смо ослонац и велику фигуру супруга и оца у животу имали. Знамо да мирно спаваш и да ћеш наставити како прије, тако и сада са неба да нас заувијек чуваш. Твоји најмилији,