ДАРКО Вукашина ПАНТОВИЋ

Наш најмилији нас је оставио, нема више оних плавих очију да нам се сваки дан обрадују. Кућа, твоја ливада, твоја башта, без тебе ће све то бити празно. Ко ће то сад да одржава, без ти Дака? Отишао си, изненада, и за собом оставио велику празнину. А био си не само највећи отац, муж, него највећи човјек. Имао си душу какву нико није имао, сваком би увијек притрчао у помоћ. А Дака, опет Бог те узео, а није нас ни упозорио. Волимо те сви до неба, на које си пошао, и знај да те никад нећемо заборавити, наш анђеле.