ДАРКО РАДОЊИЋ

40 дана се покушавам опростити од тебе, а данас наћи ријечи... како? Прерано, неправедно, тешко за прихватити. Весео, гласан и пун живота, немогуће је било не примјетити те. Једино што ме мало тјеши тамо гдје јеси те више ништа не боли и ниси сам, чувају те наши родитељи. Ниси имао своју дјецу, али си нашу волио као своју, а ја ћу се потрудити да те никада не заборавим. Више ништа неће бити исто... До нашег поновног сусрета и загрљаја брате... чекај ме.