ДАРКО ПАНТОВИЋ

Кад сам била мала, страх ме било да спавам у другој кући, у другом кревету. Кад сам одлучила да спавам код Нине, рекла сам јој да ме страх. Она ми је одговорила, “Мајо, мој тата је инспектор, он одма може да осјети ако лопов уђе, он ће нас да брани”. И ако је Дака увелико хрчао, некако сам се осјећала бјезбедно, ипак је он Инспектор! И тако, не толико мала Маја и Нина, руку уз руку, би шетале центром, уживајући ноћни провод, знајући сигурно да је Дака Инспектор и он ће их стити. Љути кечапу мој, Био си мирна лука, тиха и сигурна, ђе су се наше олује смиривале. А био си и талас- силовит, што би дивље устао да нас брани. У теби је становао спокој и ватра. Био си заклон и велики борац. Био си љубав која штити и љубав која гори. Господине наш, нико ти никад неће бити близу. А знај да гледам Итану, Нину и Лека као рођеног брата и сестре, и ја ћу штити и горити за њих. Почивај у миру Инспекторе.