ДАРКО

Пролазе дани, године, али вријеме није лијек већ нијеми свједок патње, бола и рана које неће зарасти. Твоја бол је престала онога дана када си отишао на вјечни починак. У мом срцу имаш посебно мјесто, гдје ћу чувати тебе и наше успомене. Са овоземаљског живота на вјечни починак отишла је једна добра, осјећајна, храбра душа у којој је било мјеста за сваку особу. Брате мој, писао бих данима, ноћима, мјесецима, па и годинама да могу нешто промијенити, да могу вратити вријеме, тај кобни тренутак који те је коштао живота. Знам да би ме храбрио ријечима: "Живот иде даље, буди храбар"... Превише сам изгубио. Изгубио сам једно дивно створење, које се не рађа често, мог млађег брата. Радовао сам се сваком нашем сусрету, изласку, дружењу, разговору, твом хумору. Остали су само тишина, бол и патња. Почивај у вјечном миру, љепото моја, а ја ћу те за свога живота носити у свом срцу и са поносом причати о теби.