Мајко моја заклетво и снаго, Наше свето породично благо, Кућни стубе, најмилије биће, Рајско сунце твојој души свиће, А свијеће воштанице пламте, Име твоје вјечно ће да памте Сви потомци од твојега паса, Дична жено, честитога гласа. Ни година која ево прође Ни све друго које ће да дође Лик свијетли на меканој души Неће моћи да предају тмуши Већ ће сунце да га грије јарко Мирно спавај моја мила мајко. Десет љета ево оче мину Од кад Богу оде на истину, Од кад земљи у загрљај пође Врли сине Касалица рође. Мој Мироје родитељу мили Хор анђела нека те закрили Нек ти душа у рају почива И нек снове праведника снива, А нас докле на земљи постоји Са поносом зваћемо се твоји И чувати успомену свету Бити вјерни твоме аманету И вјечна ти и слава и хвала Стамен стубу наших идеала.