ДАРИНКЕ-ДАРЕ пок.Милована ВУЧИНИЋ

Скромна и племенита нарав, за вријеме дугог животног вијека наше мајке, бабе и прабабе, све нас је чинила срећним у њеној близини. Сви смо је вољели и узвраћали поштовањем на њену љубав и мудре савјете стечене животним искуством. А њено животно искуство је било бременито. Вихор другог свјетског рата разорио је велики дио њене фамилије и у тој раној младости на њу оставио трауме до краја живота. О том ужасном периоду је избјегавала да прича. Након удаје, првих послијератних година живот је био, такође, веома тежак. Но, у стабилном браку са нашим оцем Милованом, непрекидним напорним радом, све су недаће пребродили и старије дане дочекали задовољни напредком потомства. Посебно велику срећу и њихово даљне животно надахнуће доносе им прве унуке Јоланда и Ивана, а након тога и унуци Андрија, Лука и Димитрије. Баба Дара је дочекала и праунучад Ксенију и Огњена. Често је говорила: „ја сада могу да идем срећна на онај свијет“. Дана 28. децембра 2024. године, ујутро, склопила је очи и тихо издахнула. Исто онако тихо како је и тихо живјела. Хвала ти на свему драга мајко. Нека твоја племенита душа почива у миру. Овом приликом се, такође, захваљујемо свима који су нам лично изјавили саучешче, као и онима који су то урадили путем телеграма и на други начин. Наша фамилија ће донирати одржавање рогамског гробља до краја 2025 године.