Четрдесет дана је од када преста куцати племенито срце наше вољене
Даринке Бранкове Вукчевић
Не боли што си нас напустила, јер више живота за тебе није ни могло бити због болести, већ дивне успомене на твоју племениту душу, оптимизам, храброст, неизмјерну љубав до посљедњег атома снаге према породици, како и треба, али и према пријатељима и родбини. Боле и ријечи које нијесмо рекли, а могли смо. Драга Даре тешко се учи живјети без тебе, јер си нас учила како се великим трудом и радом може поштено и скромно живјети. Зато се тешко помирити са чињеницом да више нећемо чути твој савјет и глас савјести, осјетити твоје и безгранично пожртвовање и разумијевање за проблеме са којима се живи. Хвала ти за за људско поступање и све што си нам несебично дала. Почива у миру поред твог драгог Бранка, коме си, као и свима нама посветила сав свој живот. Вјерујемо, такође, да те породица твог детињства топло пригрлила. Овим путем захваљујемо се особљу Дома здравља Подгорица, Служби хитне помоћи и одјељењу Неурологије КБЦ-а, које се баш људски трудило да јој олакша дане у болести. Захваљујемо се свима који су подијели бол са нашом породицом. Овим путем обавјештавамо да ћемо у суботу 1.августа 2026. године посјетиту њену вјечну кућу на гробљу Корнет.
Твоја породица: кћерка СЛОБОДАНКА са породицом, синови ЧЕДО, ПАЈО и ЉУБО и остала родбина
