ДАНКО

Нема те, знамо. Али није то заувијек, заувијек ме постоји. Вратићеш нам се кроз снове, кроз сјећања, кроз успомене. Вратићеш нам се сваки пут кад помислимо на тебе. Постојиш у свакој сузи која падне. У сваком тренутку када твоје име изговоримо. Ниси нестао, само си заспао. И знамо да сањаш, сањај и даље. А ми ћемо чекати тренутак када ћемо се опет срести и када ћеш опет бити уз нас а тада те нећемо пустити да одеш.