ДАНКО

Четрдесет дана живимо без Тебе. И сваки дан је као рана која се поново отвара. Понекад само сједимо заједно, а сами, јер шта да кажемо, кад све што желимо је да си Ти ту. И док други живе даље, ми се боримо да прегурамо још један дан. Још једно јутро без Тебе. Још једну ноћ у којој те тражимо у мислима. За нас ниси отишао. За нас си и даље овдје у сваком даху, у сваком погледу, у свакој сузи у сваком загрљају. За све што долази недостајеш. Вољени наш.