ДАНИЛУ РАДОВИЋУ

Прошла је година откако више не могу да осјетим топлину твоје руке и утјеху твојих ријечи.Остале су само успомене које сваког дана чувам и у којима налазим утјеху. Нема дана да на тебе не помислим, да те не споменем или да не тражим дјелић тебе у свему што ме окружује. Све што јесам и све што радим, дугујем теби. Хвала ти што си био најбољи тата на свијету, моја највећа подршка и ослонац. С поносом и љубављу чувам сваку успомену на тебе.