ДАНИЛО-ДАЧО Рајка АЏИЋА

Дачо, Срећо наша изгубљена, надо наша угашена, наша крила саломљена. Дани су нам ко године, јутром мајка дозива те "Ђе си сине, сунце моје"? Сестре твоје, ишчекују загрљаје и пољупце од вољеног брата свога. Нема милог твог осмијеха, да топлином срце грије, ни радости, ни ослонца што једино ти нам пружи. Ти си онај који је могао и знао да од таме свјетлост ствара, да осмијехе наше мами и кад живот тугу прави. Твој изненадни одлазак, погоди нас снагом грома, раскомада срца ова, остави нам вјечну таму и рану да крвари док смо живе. Наша поносна, посебна и танана душо, кроз свој животни пут ходио си часно и са осмијехом дјечака. Данас, у твом чеду, Софији, видимо твој анђеоски лик и у њој налазимо утјеху за нашу бол. Анђеле наш, пронађи свој мир и нека ти Господ отвори Рајска врата у Царству небеском. Обавјештавамо родбину, кумове и пријатеље да ћемо дана, 4. априла 2026. године у 10 часова посјетити Данилову вјечну кућу и залити је сузама.