ДАНИЦА БОЖИДАРКА ЈЕКНИЋ

Знам да нас гледаш од горе. Осјећамо по некад твоју руку на рамену, чујемо твој глас, у тишини у ноћи, причамо са тобом као што смо некад причали.Толико је тешко кад ујутру устанемо, а не можемо да те загрлимо и помазимо. Само причамо, колико је тешко без тебе, срећо наша.