Дадо наш

Како прихватити да те више нема, кад наша срца још увијек чекају да се појавиш, да чујемо твој глас и да те поново загрлимо? Тешко је прихватити ову празнину која је остала иза тебе. Твој одлазак оставио је рану коју ниста не може излијечити. Вољено наше унуче, тешко нам је да кажемо "збогом", па ћемо рећи само довиђења. Вјерујемо да ћемо се једног дана поново срести на неком љепшем мјесту, тамо гд‌је нема растанка, суза и бола. Нека те чувају небески анђели.