ДАДО

Драцкилице мој, не знам ни одакле да кренем ни шта да напишем… И даље не могу да вјерујем, нити да се помирим са судбином која те је задесила. Био си посебан за свакога ко те је познавао, а најпосебнији за мене. Хвала ти на свему, на сваком искреном разговору и савјету. И извини ако некад нисам урадила како је требало, али само ти знаш зашто је то тако… Недостајаеш ми све више, из дана у дан, али у мојим мислима ћеш заувијек бити чуван од заборава. Спавај мирно, Драцкилице мој. Никад нећеш бити заборављен.