ДАДО

Четрдесет дана без тебе. Без твог осмијеха, твог расположења и оне радости коју унесеш гд‌је год се појавиш. Како изаћи у град, а тебе не срести? Како проћи улицама којима смо пролазили, а не очекивати да ћеш се појавити? Знам да ћемо једног дана опет хватати кругове,дружити се и грлити као некад. До тада ћу те чувати у свом срцу и мислима, тамо гд‌је ти вријеме и даљина ништа не могу. Никада нећеш нестати из мог сјећања. Увијек ћу се, са сузама у очима али и осмијехом на лицу, сјећати наших проведених дана, наших шала и свега што смо заједно прошли. Фалиш, куме мој.