ДАДО

На рођендан твој умјесто загрљаја Остао ми је гроб и празнина без краја. Загрлит те хтједох, а срце ми врисну "Пробуди се сине"! Тишина притисну. Под Дурмитором се угаси твоја младост, Тара тужно тече и утихну радост. Шаранци ће вјечно чувати име твоје, А ја ћу те дозивати "Врати се, дијете моје". Драгоје мој, Дагане мој, снаго татина. Прерано си полетио сине Винуо се у небеске висине. Поносан на тебе, а сломљен без тебе. Тражићу те у сваком дану, свакој ноћи, звиједама на небу .. И док ми низ лице буду текле сузе, Проклињаћу судбину што ми тебе узе. Рано моја непреболна.