ДАДА

Кажу да вријеме лијечи све, али неке празнине вријеме не може да излијечи.Нема те међу нама, али си у свакој успомени и у свакој причи. Ниси отишао заувијек, само си се преселио у наше успомене.Твој осмијех, твоја доброта и траг који си оставио у нашим животима остају са нама заувијек.Тешко је прихватити да те више не могу загрлити, чути твој глас и дијелити с тобом дане. Али љубав према теби не престаје одласком, она остаје да живи у мени. Недостајеш у сваком дану, у свакој тишини и у сваком тренутку када бих пожелио да си ту.Али док живим, живјећеш кроз најљепше успомене.Чуваћу успомену на тебе као најљепши дио мог живота.Док се опет не сретнемо, дођи ми у снове да се испричамо. Почивај у миру, брате мој. Нека ти је вјечна слава и хвала ти за све.