чика СТОЈАНУ

Опраштамо се, а у сјећању је заувијек запечаћена твоја благост и осмијех са којим си нас увијек сусретао. Једном, у нама тада туђем граду, дочекао си нас и узео у своје окриље, штитећи нас својом добротом, снагом, именом...посебношћу, свим оним чиме си освајао и испунио простор у који си и ти једном закорачио као туђинац. А за нас, ниједан простор више није могао бити туђ, када си у њему био ти, наш чика Стојан. Хвала ти што си био такав, посебан. Хвала ти на доброти, љубави и разумијевању, на слободи да са тобом увијек подијелимо и најдубље страхове и тајне, али и надања и жеље. Хвала ти што си био наш најближи и најбрижнији, попут оца, а са снагом онога који лијечи и буквално и суштински . Почивај у миру, ти, који си га несебично другима, толико пута, дао.