Цигу

Нема те знамо… Али није то заувијек, заувијек не постоји. Враћаш нам се ти – кроз снове, кроз сјећања, кроз успомене. Постојиш у свакој нашој сузи, у сваком тренутку, кад помислимо на тебе… Кад ти име изговоримо. Ако је твоје велико срце морало да стане, сјећање на тебе трајаће вјечно.