ЧЕДОМИР ЧЕДО КУСТУДИЋ

Кажу да вријеме лијечи...није истина... управо је оно свиједок туге, бола и недостајања. Од свега највише разара помисао да су наши заједнички дани заувијек прошли и да се никада вратити неће. Е од тога застане кнедла у грлу, стегне у грудима и суза сама крене.... Од призора срце се цијепа....унучице непрестано грле и љубе слику твоју.... тако ваљда лијече чежњу за својим дедом. Многе ствари не умијемо без тебе, једва се сналазимо... био си чврста рука.... глава, стуб и ослонац наше породице. Увијек право радио, мудро зборио и паметно одлучивао. Много нам недостајеш и бескрајно те волимо. Не можемо да те вратимо, али учинићемо све да поносно наставимо твојим путем и будемо достојни наследници твога имена.