Тата, Вријеме не лијечи, времену се жури, а 20 година је прошло без твог најтоплијег загрљаја и пољупца. Сваким новим даном који сване недостајеш све више и јаче, недостајеш да заједно дијелимо све лијепе ствари које нам живот доноси, али и да будеш наша утјеха за оне мање лијепе. Никада није престала нада да ћеш се појавити на улазним вратима, али ипак, заувијек живиш кроз нас, док нас посматраш и чуваш са висине. Наша си најсјајнија звијезда. Судбина ти никада није дозволила да остариш поред мајке и нас, зато нас чекај да када дође вријеме будемо вјечно загрљени сви заједно и да надокнадимо све ове године туге и живота без тебе. Напослетку, Хвала ти за овај неописиви понос који осјетимо сваки пут када изговоримо да смо твоја д‌јеца. Волимо те до бескраја, заувијек. Чедо, сваког дана си моја прва и последња мисао. Недостајеш ми свакога дана, да будеш мој ослонац, подршка и животни сапутник. Драги деда, много нам фали твоја топла ријеч и загрљај, волимо те и недостајеш нам.