ЦАЈИ ВУЈИЧИЋ

Постојало је једно вријеме нашег д‌јетињства и одрастања у коме је сваки човјек био родитељ и пријатељ сваком д‌јетету и оном повученом и оном несташном .. неко вријеме кад си се више плашио комшије и цијенио га него родитеља али не из страха него из поштовања јер смо ми били д‌јеца а они су били наши Родитељи и незнамо јесмо ли више маза и воћа појели у својој или у њиховој кући.. д‌јелило се све и живјело се тако сви за једног и један за све...врата се никада нијесу закључавала и све туге и све радости биле су заједничке и све је некако било лако и весело и никад доста времена једним са другима.. Ти си наша Цајо била симбол тог времена и те радости широм испружене руке и топлим загрљајем Срца! Почивај у миру наш Анђеле, Мајко, Пријатељу, комшијо!