БРАНКУ СРДАНОВИЋУ

Година прође, а питам себе, што ми те нема милосни тата, кад жељна чекам када ћеш доћи и нашој кући отворити врата. Мајка каже, да си на небу, гдје тишина вјечна влада, све ми се чини да нећеш доћи и да ме жеља напушта и нада. Година нова, рођендан исто, поклона нема, ни твога лика, пољупца топлог, ни загрљаја, ка` што си мене био навикао.