БРАНКУ ЛОЈАНИЦИ

Био си поносан на нас двоје. Сузама радосницама си квасио наше дипломе и вјеровао у нашу будућност. Волио си да нам причаш анегдоте из младости, ми смо те пажљиво слушали и уживали у твом милом гласу. Остајеш у сваком нашем лијепом тренутку, у срећи и осмијеху и оној твојој неоствареној жељи.