БРАНКО ШЋЕПАНОВИЋ

Драги Бањо, четири године су прошле откако ниси са нама, а ипак постоје тренуци када нам се учини да ћеш сваког часа ући на врата са својим благим осмијехом и шалом која би свима измамила осмијех. Био си прави господин. Човјек чија се доброта није наметала, већ се осјећала у сваком поступку. Љубав ниси показивао великим ријечима, већ дјелима - тихом бригом, присуством и пажњом. А када бисмо тражили њежније ријечи ти би уз осмијех рекао: "Љубав се подразумијева." Данас знамо колико је истине било у тој твојој реченици. Твоја љубав се заиста подразумијевала - била је безусловна, искрена и чврста, и зато је осјећамо и данас, иако те нема међу нама. Оставио си нам много више од успомена. Оставио си примјер како се живи часно, како се поштују људи и како се породица воли без буке, али цијелим срцем. Недостајеш нам у сваком дану, у свакој породичној причи и сваком важном тренутку. Вријеме није умањило бол, само нас је научило да га носимо заједно са љубављу и поносом што смо имали тебе. Хвала ти за све што си био и што и данас јеси у нашим срцима. Волимо те, недостајеш нам и заувијек ћеш бити дио сваког нашег дана.