Бранки В. Милачић

Отишла си тихо, како си и живјела – скромно, достојанствено, испуњена добротом и љубављу према свима око себе. Бањо наша, недостајаћеш нам неизмјерно. Требаће много времена да прихватимо да те заиста више нема. Благост, топлина и племенитост биле су врлине које су те на посебан начин красиле и по којима ћемо те заувијек памтити. Највише ћемо памтити то што се твоја доброта никада није наметала, а осјећала се у свакој ријечи, сваком погледу и сваком сусрету. Хвала ти за све заједничке године, сваки разговор, свако гостопримство и сву љубав коју си нам несебично пружала. Твој дом нам је увијек био мјесто којем смо се с радошћу враћали, гд‌је си нас дочекивала отвореног срца и топлином која се никада неће заборавити. Почивај у миру. С љубављу и поштовањем,